Sve će biti u najboljem redu

Teško je snimati album posle remek dela. Ne samo da će publika uvek očekivati više, a kritika tražiti dovoljno jak motiv da nešto novo sroči, nego i umetnik sebi prirodno postavlja pitanje – da li sam zaista otišao korak dalje? 

Sastav Fish in Oil se našao upravo u takvoj situaciji: album Tri ključa, njihovo treće studijsko izdanje, bio je epsko ostvarenje, i zaista remek delo. Najduži album u istoriji popularne muzike na ovim prostorima uhvatio je u svom dugom trajanju sve različite iskre maštarija Brace Radovanovića, bogati spektar čudesnih boja muzike koje se tako spretno slažu u kompaktnu sliku, ostvetlivši rokersko-pankerski drajv i veliki improvizatorski dar pojedinaca ovog kolektiva u dugom trajanju pojedinih komada. 

Da li je to trebalo ponavljati? Ako nas je Fish in Oil navikao da će u njihovoj muzici uvek biti “svega dovoljno za svakog”, i ako je ta maksima dostigla svoje ultimativne visine na prethodnom izdanju, da li bi oni kao potvrđeni umetnici bili srećni da “samo” odrade rutinski posao? Odgovor se nalazi na albumu koji ste u prilici da slušate: nisu podlegli najlakšem rešenju. 

Da se odmah razumemo: to ne znači da su izmišljali novu muziku. Samo su iz obilja svojih likova odlučili da ovog puta izdvoje jedan, ne u smislu jednog žanra na kome bi izgradili ceo novi program, već jednog preovlađujućeg ambijenta – čiste romantike. Dakle, ako smo na ovom albumu očekivali već koncertno zaživelu pesmu “Odakle ti pravo?” (koja je u jednom trenutku figurisala i kao glavna numera na ovom albumu), ili ako je neko poželeo još fri-džez zapetljancija u maniru “Sloboda je skupa”, takvi ambijenti se nisu uklopili u ovaj zamišljeni koncept. Dočekaće svoje neki drugi put. 

Romantika se čak bolje prepoznaje u bržim pesmama “Petak”, “Proleterska solidarnost” i “Hispterluk”. Prva je pravi poklon vremenu kad je rokenrol bio sladak i nevin, u opsesivnim razmenama surf-gitare i jednostavne linije na saksofonu, i uz reski drajv Baneta Radojkovića i Feđe Franklina. Drugu bismo mogli da zamislimo kao poletnu trudbeničku pesmu Druge petoljetke, naslov nije nasumično odabran. Treća je omaž Morisonovoj verziji bluz standarda “Baby, Please Don’t Go”, a Van The Man je bio romantik i kada je najviše rokao. Uz uvodni “Poseban slučaj”, koji ima ulogu legendarne “Peter Gunn Theme” Henrija Mansinija, FiO se jasno pozicionira negde na kraj veselih pedesetih, dok decibeli još nisu počeli da jedu one koji su ih stvarali, pa, ako hoćete, i dok još nije učinjeno razgraničenje između sveta džeza, koji je već opisao prve krugove, i rokenrola, koji se stidljivo javljao. A to i jeste suština Fish in Oil.  

  

“Bela česma”, najduža numera na albumu, otvara širi prostor Radovanoviću i Dušanu Petroviću, ali takt je miran, oko 50 bitova u minuti, i ne žuri se ni jednome: pre će samo meandrirati sa protokom vremena bez tenzije, uspona i kulminacije, baš kao fon koji biste začuli u glavi na putovanju ravnim drumovima Amerike, kad upeče zvezda. “Đango tango” i “Lisabon” imaju lepljive melodije koje bi se lako mogle zapevati, i lako izložiti svetu kome su i rok i džez daleki. Naslovi u oba slučaja varaju: ima tu i šansone, i ruske romanse, i rumba perkusija, i riboovskog bluza, i vejtsovskog kiča, i hotelske bašte na Jadranu šezdesetih, i ničega od toga – osim da vam se obe neobjašnjivo lepe za srce. “Poslednji ples” ima najbolji uvod na albumu, sa unisom akustične gitare i saksofona u svetloj durskoj baladnoj temi, no iznenađujuće se razvija kao kubanski bolero, pod prstima udaraljki Veljka Nikolića Papa Nika. Raj Kuder na Balkanu? Učinilo vam se. 

“Noćna haljina” znoji se u masti dva kontrabasa, Banetovih laganih otkucaja i struna gosta Pavla Popova. Metlice šušte, zvona zvone, saksofon je baš kul, a gitara nežno jeca. To je Fish in Oil u punoj snazi, kad na emocije zalepe celovitu atmosferu, postajući režiseri stare škole, sa velikim strpljenjem za brušenje detalja. I – “Sve će biti u najboljem redu”. Bane u rege tripu, Feđa miran, Nik štedljiv, Braca i Dule u istim pitanjima i odgovorima, da vas ščepaju da pomislite kako bi tako mogli celu noć. A zapravo da to ponavljanje zapamtite kao milu mantru do sledećeg slušanja. U pravu ste momci, sve će biti u najboljem redu. 

Vojislav Pantić